Share
U motel „Mosko“ stigli smo 15.11.2022. godine oko 9 časova i posle kratkog odmora i osveženja, vozači udobnog autobusa Grand tursa odvezli su nas u Trebinje. Ja lično nisam bila u Trebinju ranije i bila sam oduševljena samim gradom i njegovim stanovnicima. Tokom jednočasovne šetnje po gradu videli smo pijacu, trg sa 16 platana, „pozdravili“ se sa Jovanom Dučićem i Njegošem, čiji se spomenici nalaze u centru grada i krenuli dalje po planu i programu.
Prvo smo se odvezli do manastira Zavala podignutom na mestu gde je rođen sv Vasilije Ostroški, a zatim u manastir Tvrdoš, gde se on i zamonašio. Obišli smo i podrum ispod manastira gde su smeštena burad nadaleko poznatog belog vina žilavka i crnog vina vranac. Imali smo još malo vremena do zalaska sunca da se autobusom popnemo na brdo Crkvina i Hercegovačke Gračanice, koja je podignuta 2000. godine i gde je prenet pesnik Jovan Dučić. Jovan Dučić je bio ambasador Kraljevine Jugoslavije u SAD, gde je i umro 1943.godine. Pri povratku u Trebinje zadivljeno smo gledali u hram, koji je onako osvetljen u tamnoj hercegovačkoj noći, izgledao kao da lebdi u vazduhu! Nestvaran prizor.
16.11.2022. Iako je osvanulo kišno jutro, krenuli smo već u 9 sati da što pre stignemo do Dubrovnika. Bila sam nekoliko puta u Dubrovniku, na letovanju i za ondašnji praznik Dan Republike, i uvek je bio obasjan suncem i pun turista. Sada sam ga prvi put videla pod kišom pa čak i pljuskom u nekoliko navrata i ovako okupan i sjajan od kišnih kapi, bio mi je još lepši jer su ulice starog grada i sam Stradun bili pusti. Mogli smo videti svaku znamenitost i građevinu, od vrata od Pila do vrata do vrata od Ploča, počevši od tvrđave Minčete, Onofrijeve česme, crkve Franjevačke braće, do pravoslavne crkve, trga Ivana Gundulića, Duždove palate, stare gradske luke...Šetali smo Strdunom, koji je bio samo naš! Uživanje! Popili kafu u gradskoj kavani i tri sata su brzo prošla i po pljusku smo se vratili u naš smeštaj, tople sobe, zadovoljni i srećni zbog još jednog lepo provedenog dana. Zajednička večera sa 2 predstavnika penzionera grada Trebinja bila je odlična završnica tog drugog dana našeg putovanja.
Spomenik na Tjentištu nas je čekao u nestvarno lepom predelu, obasjan sunce. I tu smo se rastužili zbog naše teške i nesrećne prošlosti i odali počast poginulima u bici na Sutjesci.
Višegrad sa svojom na Drini ćuprijom i Andrić gradom bio je poslednji grad koji smo obišli na onoj eksurziji punoj sadržaja, dobre atmosfere i prijatnog druženja i stigli u Novi Sad nešto posle 20 časova. Umorni ali ispunjeni i zadovoljni uz želju da se uskoro ponovo družimo na nekom lepom putovanju. Pridružite se sledeći put.
Jasmina Anojčić
